Bankarski sistem Bosne i Hercegovine obuhvata Centralnu banku Bosne i Hercegovine, komercijalne banke i druge finansijske institucije. Centralna banka definiše i kontroliše primenu monetarne politike Bosne i Hercegovine, pomaže i održava odgovarajuće platne i računovodstvene sisteme. Takođe, koordinira aktivnosti bankarskih agencija entiteta u BiH (u daljem tekstu: regulatora), koji su odgovorni za izdavanje licenci za rad i nadzor banaka.

Česti problemi u bankarskom sektoru

Razni problemi u bankarskom sistemu BiH ometaju razvoj tržišne ekonomije, kao i stvaranje uslova za privlačenje stranih investitora za realizaciju investicionih projekata. Stoga banke često ne pružaju odgovarajuću uslugu preduzetnicima u neurednom sistemu, gde nekonzistentne akcije uzrokuju dodatne probleme i izazove u podršci realnom sektoru.

Kao rezultat toga, čak i jednostavna operativna aktivnost poput otvaranja bankovnog računa (preduslov za pokretanje poslovanja ili obavljanje transakcija) može biti izazov, s obzirom na neusaglašenost pristupa tumačenju propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorističkih aktivnosti.

Jedan od praktičnih primera je taj da, ako postoji nerezidentno preduzeće unutar grupe u obliku privatne fondacije, određene banke će tražiti informacije o udelu osnivača fondacije – iako to nije propisano domaćim ili stranim propisima – pa je nemoguće obezbediti te informacije bankama što često rezultira preprekom prilikom otvaranja bankovnog računa.

Nadalje, problemi se ne odnose samo na početni korak investiranja u BiH: sličan problem postoji i u suprotnom pravcu, gde stanovnici BiH kao fizička lica nemaju apsolutno nikakvu mogućnost da prenesu svoja sredstva u cilju osnivanja kompanije u inostranstvu, upravo zbog nejasnoće propisa kao i tumačenja tih važećih propisa od strane nadležnih institucija.

(Ne)Poslovanje s kriptovalutama

Savremeni trendovi u finansijskim krugovima uzrokuju dodatne praktične probleme, posebno u oblasti poslovanja s kriptovalutama, budući da ova oblast nije zakonski regulisana u entitetima i Bosni i Hercegovini, što jasno proizilazi iz sledećih primera:

Takođe treba napomenuti da nijedna institucija iz bankarskog sistema u Bosni i Hercegovini ne upozorava strane investitore o mogućnosti da njihov projekat bude ometan od strane banaka, a to se upravo desilo jednom investicionom projektu vrednom preko 100 miliona dolara, čiji je cilj bio prikupljanje stranih investicija i ulaganje u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i opreme za proizvodnju digitalnog prostora na Ethereum platformi, kao i razvoj same blockchain tehnologije.

Opštinski privredni sud u Banja Luci je presudom od 30. decembra 2022. naložio jednoj banci u Banja Luci da isplati Bitminer Factory Ltd. 256 miliona KM štete zbog prestanka poslovnog odnosa, odnosno jednostranog zatvaranja poslovnog računa preduzeća, što je dovelo do neuspeha investicionog projekta.

U obrazloženju presude jasno se navodi da se banka ponašala nekorektno u ovom slučaju jer je prvo dozvolila Bitminer Factory da otvori račun, a potom jednostrano raskinula ugovor i vratila uplate.

Još jedan primer je taj da je jedna banka bez objašnjenja raskinula ugovor o poslovnom računu, nakon što je prethodno više puta odbila da primi novac koji je klijent trebao da primi sa jedne od svetski poznatih berzi kriptovaluta. Banka je opravdala svoje postupke pozivajući se na zakonsku obavezu praćenja i reagovanja kada primeti sumnjive transakcije: s obzirom na to da zakoni u BiH uopšte ne regulišu operacije s kriptovalutama, niti je moguće registrovati bilo koju kompaniju za takve poslovne aktivnosti. Međutim, kasnije je Savet za konkurenciju zaključio da je banka prekoračila svoje ovlašćenje u tom pitanju.

U budućnosti, regulatori entiteta trebaju raditi na efikasnijem funkcionisanju bankarskog sistema, gde bi banke delovale s većim stepenom fleksibilnosti. To podrazumeva razvijanje proizvoda i usluga koje će odgovarati potrebama klijenata i projekata, kao i njihovom izloženosti riziku, inače će bankarski sistem u BiH trpeti značajne posledice.

Autor: Nadin Kantić, Advokat – Partner

Izvor: https://ceelegalmatters.com/magazine-articles/9072-issue-10-4/23712-bosnia-and-herzegovina-investing-in-b-h-from-the-banking-finance-perspective

Kompletno izdanje: https://ceelegalmatters.com/magazine/23808-cee-legal-matters-issue-10-4