IA Law Firm Bosnia početkom mjeseca analizirala je saopštenje Poreske uprave Federacije BiH, a ključni zaključci su predstavljeni u tekstu koji slijedi. Nakon povećanja minimalne plate na iznos od 1.000,00 KM u FBiH, Poreska uprava Federacije Bosne i Hercegovine izdala je saopštenje kojim upozorava poslodavce da će intenzivirati redovne i ciljane inspekcijske nadzore kako bi spriječila bilo kakve zloupotrebe poreskih propisa prilikom obračuna plata i toplog obroka.

“Svi poslodavci koji pokušaju iskoristiti povećanje minimalne plate kako bi prikrili ranije prakse izbjegavanja poreznih obaveza suočit će se sa strogim kontrolama i sankcijama. Poreska uprava FBiH neće tolerisati manipulacije koje idu na štetu radnika i budžeta”, poručio je Admir Omerbašić, direktor Poreske uprave FBiH. “Inspekcijski nadzori provodit će se ne samo po službenoj dužnosti, već i po prijavama građana, kako bi se osiguralo striktno poštivanje zakona“, navodi se dalje u saopštenju Poreske uprave.

“Prema informacijama s terena, postoje indicije da pojedini poslodavci koji su ranije isplaćivali platu od 700 KM uz dodatnih 300 KM za topli obrok sada prikazuju punih 1.000 KM kao minimalnu platu, izostavljajući isplatu toplog obroka. Iako ovakav postupak na prvi pogled ne izgleda kao prekršaj, Poreska uprava FBiH upozorava da ukoliko se utvrdi da su raniji iznosi toplog obroka faktički predstavljali dio plate, a time su izbjegnuti porezi i doprinosi, to može predstavljati krivično djelo utaje poreza”, navode iz Poreske uprave.

Više o saopštenju Poreske uprave možete pronaći na: Poreska uprava FBiH upozorila poslodavce u vezi minimalca: Nećemo tolerisati malverzacije s toplim obrokom

Postoji li zakonski osnov za ovakvo saopštenje?

Naknada za ishranu u toku rada, kao i naknada za prevoz na posao i s posla, uređuje se ugovorom o radu, pravilnikom o radu, kolektivnim ugovorom ili odlukom poslodavca, budući da se ne radi o pravu radnika koje je utvrđeno zakonom.

Dakle, naknada za topli obrok u FBiH nije zakonska kategorija. Samim tim ni isplata naknade za topli obrok nije zakonska obaveza poslodavca. Kako i na koji način je Poreska uprava zauzela stav da nešto što nije normirano zakonom predstavlja ne samo prekršaj, već i krivično djelo utaje poreza, pitanje je na koje nije moguće dati samo jedan odgovor.

Pravna nesigurnost

Iako svaka pravna država počiva na principu da niko ne može odgovarati za djelo koje nije definisano zakonom, u Bosni i Hercegovini organi nadležni za provođenje zakona imaju drugačiji stav. Iako ne postoji zakonska obaveza isplate naknade za ishranu, upravni organ kreira sopstveno tumačenje suprotno prinicipima pravne države. Trenutno je na terenu uručen veliki broj prekršajnih naloga poslodavcima koji su ranije isplaćivali naknadu za ishranu u toku rada ili tzv. topli obrok, a ovu praksu prestali nakon povećanja minimalne plate.

Da li će sudovi biti adekvatan korektiv postupanja i garantori postojanja pravne države, ostaje da vidimo. Dok se na strani Poreske uprave mogu očekivati argumenti da sud treba da cijeni najbolji interes radnika, da je ranijom isplatom naknade za ishranu došlo do faktičkog nastanka stečenog prava koje se sada ne može ukinuti na štetu radnika, sud ne bi smio ići dalje od osnovne pretpostavke pravne države – niko ne može biti odgovoran za nešto što nije zakonom normirano kao obaveza.

Preporuke za poslodavce

Iako bi mnogi poslodavci na osnovu prethodnog teksta mogli zaključiti da je dovoljno samo da prestanu isplaćivati topli obrok, jer ne postoji zakonska obaveza na takvo činjenje, situacija nije baš tako jednostavna. Za ovakvu odluku prvo je potrebno analizirati ugovore o radu sa radnicima i pravilnike, te utvrditi da li postoji drugi osnov nastanka obaveze, koji nije u zakonu. Ako postoji, u ovom slučaju nije moguće jednostrano prekinuti isplatu i potrebno je savjetovanje sa advokatom za dalje korake. Osigurajte transparentnu komunikaciju s zaposlenima i pravovremeno prilagodite interne akte novim ekonomskim uslovima. Time ćete izbjeći potencijalne nesporazume i pravne komplikacije.

Preporuke za radnike  

Preispitajte svoj ugovor o radu i interne akte poslodavca. U slučaju da poslodavac bude tražio potipisivanje izjava kojim se odričete stečenih prava, savjetujemo angažovanje pravnih stručnjaka u proces revidiranja ugovornih odnosa sa ciljem definisanja jasnih i fer uslova, koji će biti u skladu s važećim zakonima i ekonomskim stvarnostima.

Bilo da ste poslodavac ili radnik, angažovanje pravnog savjetnika u situaciji kada svi subjekti na tržištu tek pokušavaju da shvate efekte povećanja minimalne plate, kojoj nije prethodila sistmska pravna i ekonomska analiza, predstavlja neminovnost.
Više o uslugama IA Law Firm Bosnia iz oblasti radnog prava možete pronaći na: Radno pravo | IA Lawfirm