Uprkos tome što je ušao u korporativni rečnik još 2004. godine, pojam ESG (Environmental, Social, Governance) ostao je prilično nevidljiv više od jedne decenije.
Međutim, sa intenziviranjem teme o globalnom zagrevanju, ESG je postao veliki deo diskusije i zvezda odrednica današnjim kompanijama. Koncept ESG može se posmatrati kao set standarda koji objedinjuje najvažnija pitanja u procesu implementacije principa održivog razvoja, odnosno poštovanja kriterijuma koje kompanije koriste kako bi povećale etičnost svojih operacija. Nacionalna i internacionalna regulaciona tela počela su da procenjuju i implementiraju niz praksi u vezi sa održivim finansiranjem, fokusirajući se prvenstveno na moguće ESG pristupe i marketing za investitore.
S obzirom na ogromnu i raznoliku prirodu teme, prirodno je da različiti interesi kompanija i vlada širom sveta slede različite agende i, naravno, dovode u pitanje sveukupni napor. Razlika među državama širom sveta će otežati globalnim kompanijama da postave sopstvenu ESG agendu, a pritom i da poštuju različite lokalne propise zemalja u kojima se nalaze.
„Environment“ deo ESG-a ostaje prioritet, jer su klimatske razlike sve veće, a kriterijum dekarbonizacije na mikro i makro nivou uslovljava dalji razvoj ekonomije. Pored klimatskih promena, tema u okviru „E“ dela koja će biti interesantna za praćenje je i tema zaštite biodiverziteta.
Za ovu godinu, predviđa se da će najviše pažnje biti posvećeno do sada zanemarenom „Social“ delu ESG-a. Pod ovim podrazumevamo pitanja ravnopravnosti plata, rada, ranolikosti u odborima za upravljanje.
„Governance“ u ESG-u odnosi se na faktore upravljanja prilikom donošenja odluka, od kreiranja politike do raspodele prava i odgovornosti između različitih učesnika u korporacijama, uključujući menadžment i zainteresovane strane. Investitori koji posmatraju ESG orijentisanu kompaniju će želeti da osiguraju da su njeni sistemi računovodstva i izveštavanja pouzdani i transparentni. Takođe, investitori će procenjivati kako firma postupa sa svojim akcionarima, kao i njihovu mogućnost da glasaju o značajnim pitanjima; takođe, želeće i dokaze da se korporacija ne bavi nezakonitim radnjama.
*Zbog sve učestalijih propisa Evropske unije u vezi sa klimatskim promenama i ekvivalentnim pravnim uredbama među zemljama, pojavljuju se ESG targeti kao ključne smernice koje pomažu preduzećima da se pripreme za i implementiraju standarde koji imaju za cilj da pozitivno utiču na životnu sredinu a da ujedno obezbede i društveno odgovorno upravljanje. Stoga, ESG standarde možemo definisati kao strateške promene za uspešno dugoročno poslovanje kompanija. Veliki trgovinski partneri Bosne i Hercegovine i Srbije već odavno su uveli ESG standarde u svoje zakonodavstvo, stoga je vreme da Zapadni Balkan uhvati korak sa ovim procesima i tako obezbedi i regionalnu i globalnu konkurentnost za svoje proizvode i usluge.
Propisi EU znatno su šireg obima, posebno kada je u pitanju izveštavanje o održivosti; oni podržavaju sveobuhvatne klimatske ciljeve, uključujući postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine kao deo Evropskog zelenog dogovora. Na primer, Bosna i Hercegovina i Srbija tek treba da usvoje prve propise koji se direktno odnose na ESG. U praksi, ESG uticaj se jača usklađivanjem domaće regulative sa EU, uključujući i učešće u lancima vrednosti brojnih proizvoda, odnosa sa potrošačima, kreditorima. Na primer, banke koje zauzimaju najviše tržišnog učešća na Zapadnom Balkanu, a nalaze se u stranom vlasništvu redovno procenjuju ESG rizike prilikom davanja kredita, iako ih lokalni propisi ovih država uglavnom ne zahtevaju. Rezultat toga je da će preduzećima u regionu biti sve teže pristupiti izvorima finansiranja ako ne budu u skladu sa ESG standardima.
Slično tome, od dobavljača i podizvođača sa Zapadnog Balkana koji posluju sa EU partnerima sve se više zahteva da izveštavaju o usklađenosti sa ESG-om, jer njihovi partneri i kupci u EU moraju da procene potencijalne ESG rizike i implementiraju ih u svoje projekte.
Investitori su takođe sve više zainteresovani za ESG jer vide mogućnosti za veći povraćaj svojih ulaganja u zelene ili društveno odgovorne projekte.
Za kompanije koje ne vode računa o ovim oblastima, biće sve teže da pozajmljuju novac od kreditora, privlače investitore, prodaju robu kupcima, budu konkurentne u izvozu i privlače najbolje zaposlene, i generalno će uticati na njihov tržišni uspeh u budućnosti.
Sumarno, ESG trendovi koje treba pratiti ove godine vezani su za dalji razvoj ESG regulative i standarda izveštavanja, pre svega na nacionalnom, a onda i međunarodnom tržištu. Razvoj ovog trenda poticaće od pojedinačnih kompanija koje će moraju biti transparentnije u pogledu preduzetih radnji i finalnih rezultata.
Izvor: ESG Trends in the Western Balkans (ceelegalmatters.com)
