Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su reformu sistema EU za emisiju gasova, prevashodno u oblasti vazduhoplovstva i pomorstva, mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika i novi fond za socijalnu klimu. Ovo je plan EU da smanji emisije gasova staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, a u skladu sa Evropskim zakonom o klimi.

Šta je „Fit for 55” paket?

Paket Fit for 55 je skup predloga za reviziju i ažuriranje zakonodavstva EU, kao i za pokretanje novih inicijativa, sa ciljem da se osigura da politike EU budu u skladu sa klimatskim ciljevima koje su dogovorili Evropski Savet i Evropski parlament.

Sadržaj paketa „Fit for 55“:

Promene u razmeni emisijama (EU ETS)

European Union Emissions Trading System (EU ETS) utvrđuje cenu emisije ugljen-dioksida i svake godine smanjuje gornju granicu emisija iz određenih sektora privrede. Evropska komisija predlaže da se ukupna gornja granica emisije još više smanji, te da se poveća godišnja stopa smanjenja emisija. Pored toga, uključuje i postepeno ukidanje besplatnih dozvola koje se odnose na emisije za vazduhoplovstvo i smanjenje ugljenika za međunarodnu avijaciju, uključujući i emisije iz brodarstva.

Regulacija o „podeli napora“

Uredba postavlja strožije ciljeve smanjenja emisija za svaku državu članicu, posebno za građevinski sektor, a posebno za drumski i pomorski transport, poljoprivredu, otpad, kao i male industrijske sektore. Kriterijum za raspodelu je BDP po glavi stanovnika i drugi makroekonomski kriterijumi pojedinačne zemlje.

Amandman na Direktivu o obnovljivoj energiji radi implementacije ambicije novog klimatskog cilja do 2030. “Recast to 2030” (RED II)

Proizvodnja i potrošnja energije su odgovorni za 75% emisija u EU, stoga je ubrzanje prelaska na ekološki energetski sistem od suštinskog značaja. RED II će preliminarno postaviti povećani ciljni nivo, prema kome bi do 2030. godine 40% energije trebalo da se proizvodi iz obnovljivih izvora. Sve države članice će doprineti ovom cilju i biće predloženi specifični ciljevi za korišćenje energije iz obnovljivih izvora u transportu, grejanju i hlađenju, građevinarstvu i industriji.

Direktiva o energetskoj efikasnosti

Ova direktiva obuhvata posvećenost država članica smanjenju ukupne potrošnje energije koja se skoro udvostručila. Pored toga, od javnog sektora će se tražiti da godišnje obnavlja 3% svojih zgrada kako bi se stimulisao takozvani talas renoviranja, otvorila radna mesta i smanjila potrošnja energije i troškovi poreskih obveznika.

Uredba koja postavlja nove standarde emisije CO2 za automobile i kombije

Stroži standardi emisije CO2 za putničke automobile i kombije će zahtevati smanjenje prosečne emisije iz novih automobila za 55% od 2030 godine, te za 100% od 2035. godine, komparativno sa nivoom iz 2021. godine. Kao rezultat toga, svi novi automobili registrovani od 2035. godine biće bez emisija.

Uredba o uključivanju emisije gasova staklene bašte i uklanjanja iz upotrebe zemljišta, promene namene zemljišta i šumarstva

Uredba postavlja opšti cilj EU za uklanjanje ugljen-dioksida, što je ekvivalent 310 miliona tona emisije CO2 do 2030. godine. Do 2035. EU bi trebalo da ima za cilj postizanje klimatske neutralnosti u sektorima korišćenja zemljišta, šumarstva i poljoprivrede. Strategija EU za šumarstvo podrazumeva sadnju tri milijarde stabala širom Evrope do 2030. godine.

Revizija Direktive o porezu na energiju

Revizijom Direktive o porezu na energiju predloženo je usklađivanje oporezivanja energetskih proizvoda sa energetskom i klimatskom politikom EU, promovisanje čistih tehnologija i uklanjanje zastarelih proizvoda. Cilj Direktive o porezu na energiju je da se očuvaju zeleni poreski prihodi država članica.

Glavne promene uključuju sledeće komponente:

• Goriva će početi da se oporezuju u skladu sa njihovim energetskim sadržajem i ekološkim učinkom, a ne zapreminom, što će pomoći preduzećima i potrošačima da donesu čistije, klimatski prihvatljivije odluke; Prema ovom rangiranju, konvencionalna fosilna goriva, kao što su gasno ulje i benzin, biće oporezovana po najvišoj stopi, a električna energija po najnižoj stopi.
• Proizvodi su kategorizovani u svrhu oporezivanja na pojednostavljen način kako bi se obezbedilo da se goriva koja su najštetnija po životnu sredinu najviše oporezuju;
• Izuzeća za određene proizvode i grejanje doma će se postepeno ukidati. Stoga se fosilna goriva više ne mogu oporezovati ispod minimalnih stopa;
• Fosilna goriva koja se koriste kao gorivo za vazdušni transport unutar EU, pomorski transport i ribolov ne bi više trebalo da budu u potpunosti izuzeta od oporezivanja energije u EU.

Mehanizam za podešavanje granice ugljenika

Mehanizam za podešavanje granica ugljenika (CBAM) je alat za određivanje cene za ugljenik koji se emituje tokom proizvodnje robe sa visokim sadržajem ugljenika koja ulazi u EU, i za podsticanje čistije industrijske proizvodnje u zemljama koje nisu članice EU. CBAM ideja je da osigura da cena uvoza ugljenika bude ekvivalentna ceni ugljenika domaće proizvodnje, kao i da obezbedi da ciljevi EU budu održivi.